Boky

Ja se zovem Boky.
Zapravo pravo ime mi je Boško, a dobio sam ga zajedno sa mojom pokojnom sestrom Buhom, tako da smo se zvali Boško i Buha. Sestra je jesenas bila eutanizirana, jer je iz nerazjašnjenih razloga zadobila ozljede glave koje nisu bile izlječive. Bila je jako dobra i sa njom je otišao dio mene, no o njoj će biti priče drugi puta, jer se sav rastužim kad pomislim na nju. Krv nije voda i fali mi!
Ja sam imao teško djetinjstvo. Kao male nas je našao gazda dok se vraćao iz šetnje s Rexom (psom kojeg su vjerojatno ubili lovci, a čija je slika na zaglavlju ovog bloga). Bili smo ostavljeni u papirnatoj vreći ispred dvorca Lukavec. Kao jako malog ugrizao me pas Medo "marke" tornjak, pa znate da je puka sreća što vam danas ovo pričam. Taj je pas došao ispred dvorišta i tu čekao bolje dane (koje je i dočekao,noo tom divljaku  će vam pričati netko drugi), a bio je jako ljut što nije mogao u dvorište zbog Rexa. Rex i on su se mrzili najviše na svijetu, a onda sam ja bio kolateralna žrtva te netrpeljivosti. Nisam niti bježao, jer se nisam nadao takvom ponašanju. Pa navikao sam na Rexovu njemačku profinjenost i pritom zaboravio da je Medo bosanac.
Uglavnom, imao sam sreće.Gazda me tri tjedna hranio na dudicu mješavinom hrane i antibiotika. Ozljede su zacijelile, no tri kvrge veličine oraha koje nosim na trbuhu, podsijećaju me na tu nedaću koja me je snašla.
Kad sam bio malo veći, sa sestrom Buhom išao sam na "rezanje jajcof". Meni su odrezali jajca, a nju su izrezali i isto joj nešto radili. Iako ne znam što su uzeli njoj, jer se nije vidjelo, ona se osjaćala mnogo gore.
Vjerujem svojim ljudskim prijateljima kad kažu da je to dobro za mene, jer sam siguran da me vole, no nije mi jasno zašto to onda ne rade i sebi. Vidjevši do sada što sve po svijetu hoda na dvije noge, a da nisu kokoši (u štiklama), smatram da bi ljudima češće trebalo rezati jajca nego nama mačkama. Ipak, o tome na žalost odlučuju ljudi.
Ne poznajem mnogo mačaka, osobito ne muških, no moj gazda kaže da sam ja mačak-ljudina, makar ja ne znam kako bih to protumačio.
Eto, želio sam vas sve pozdraviti, a u skorijoj budućnosti osvrnuti ću se i na neke aktualne teme.

Do tada: mjau, mjau!